Професор емеритус др Сава Дамјанов, реномирани књижевни историчар и књижевник, гостовао је у оквиру трибине „У почетку беше реч”, а том приликом су кроз разговор артикулисане кључне димензије његовог односа према књижевности као уметности језика, према речима и традицији. Дамјанов је говорио о ослобађању могућности језика и саприпадности језика и бића, о језику као живој материји, а направљен је и осврт на уметнички смисао алхемијских текстова, њихов утицај и подстицајност који су резултовали присуством алхемијских представа и симбола у прози и истраживачком раду.
Бавили смо се и фигуром божанског хермафородита којој припада значајно место у опусу Дамјанова, са значењем Синтезе (безбројних) супротних категорија. Током разговора аутор је указао на блискост садржаја заступљених у његовом стваралаштву, те односа према језику, са теоријом мултиверзума. Сан као виша стварност и онирично као поље интересовања истакнути су као градивни чиниоци схватања књижевности које Дамјанов заступа, окренутог „логици ирационалног”, акаузалним везама, фантастичком као истинском дому књижевности. Када је реч о односу према традицији скренута је пажња на приступ у антиканонском кључу, дух превредновања, на позицију према којој традиција није нешто једном заувек дато, чврсто одређено, фиксирано, као и на оспоравање монолитности српског културног модела. У осврту на питање културног наслеђа бавили смо се и суочавањем вука као митског бића древне религије и Вука Караџића као носиоца нормирања језика, са којим Дамјанов полемише, при том поричући да је антивуковац, али свакако остајући на страни проблематизације канона и одбране митског и заумног наспрам прагматичног, нормирајућег и онога што је везано за канонску представу о компонентама колективног идентитета... Наглашена је важност трагања за препознавањем и ослобађењем индивидуалног гласа у списатељским подухватима, на шта Дамјанов подстиче на курсу креативног писања.
Посебан тематски блок посвећен је Ђорђу Марковићу Кодеру, загонетном ствараоцу којим се Дамјанов интезивно бавио, особеном Кодеровом схватању према коме су речи бића, а именовано је призвано у постојање, печату магијског, мистеријског и езотеричног у Кодеровом делу...


