Иако се тишина често разуме као одсуство - прекид говора, звука или значења, у јапанској култури и естетској традицији се доживљава као присуство, односно активни простор речи и звукова. Уздржани начин комуникације, карактеристичан за јапанско друштво, подразумева да су невербални изрази и суптилни гести кључни за преношење поруке. У јапанској уметности - позоришним но и бунраку извођењима, филму и стрипу, тишина не делује као негација израза, већ као активни чин коју омогућава и подстиче интуицију и рефлексију публике. Овако схваћена, тишина постаје простор потенцијала и естетска стратегија уметника који пружају могућност да се ослушне и оно што је неизрециво и примети оно што делује невидљиво.
Ана Дошен је теоретичарка медија и уметности, јапанолог чије поље истраживања се креће од читања медија и културе отпора, преко појма висцералног, медијског представљања Далеког истока до азијске кинематографије. Дипломирала је на Катедри за јапански језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Током основних студија била вишегодишњи стипендиста Министарства просвете и добитник стипендије амбасаде Краљевине Норвешке. За време постдипломских студија стручно се усавршавала у Јапану, као стипендиста Јапанске фондације. Докторирала 2017. године на Факултету за медије и комуникације. Учествовала на бројним међународним конференцијама, преводила и објављивала радове у различитим научним часописима и зборницима из области теорије медија, студија културе, филма и књижевности.
Предавач: др Ана Дошен, јапанолог, професор на Факултету за медије и комуникације
Слободан улаз