„Пукло пуце Смедеревке,
Чуј, роде, чуј, просуо се руј!
Смедерево потопило,
Чуј, роде, чуј, просуо се руј!
Два јунака утопило,
Чуј, роде, чуј, у румени руј!
Испод града Смедерева,
Чуј, роде, чуј, у румени руј!
Са града му вила пева:
Чуј, роде, чуј, чуј, не тугуј!
Док је нама Смедерева,
И у њему рујна вина
Биће славе и Србина...
Чуј, роде, чуј, чуј, не тугуј!“
Овако је песник Милорад Петровић Сељанчица опевао чувене смедеревске винограде и надалеко слављену смедеревку – и грожђе и вино. Ону другу – Девојку Смедеревку, опевао је народни певач.
Са тим смедеревским грожђем и вином започела је 1888. године и традиција слављења „Смедеревске јесени“. Тада је у нашој вароши одржана велика продајна изложба грожђа и свег другог пољопривредног рода по ком се за Смедерево знало и на бечком двору, и широм Евопе где је, упаковано у корпице и воштани папир, бродовима одвожено.
Од тада је прошло 138 година па ћемо с поносом рећи да ова наша „Смедеревска јесен“ толико и траје. Није она увек овако прослављана, било је злих година када за славље није било времена, али је јесени увек било, и њеног рода и благорода којим нас је даривала.
Овогодишњи Свечани дефиле, на чијем се челу већ по традицији налази застава „Смедеревске јесени“, испричао нам је приче о значајним догађајима и људима који су стварали историју наше престоне вароши.
Како би дефиле био потпун, учешће је узело и преко 1500 наших суграђана – чланова културно-уметничких друштава, ученика средњих школа, чланова спортских и уметничких удружења, предшколске установе...
У наредним данима кроз поглавља кратке историјске читанке, коју нам је приредио Јовица Тишма, а коју смо имали прилику да чујемо и током дефилеа (који је ове године тако конципиран како бисмо суграђане подсетили, а госте упознали са знаменитим личностима које су у Смедереву боравиле), подсетићемо се најзначајнијих личности које ваља и поменути и помињати кадгод говоримо о историји и легендама везаним за наш град.