Хајнриха Корнелија Агрипу (1486-1535), једног од најважнијих немачких ренесансних хуманиста, историја је више упамтила као окултисту него као хуманисту. Иако је своје дело сматрао пре свега покушајем реформе западне хришћанске традиције потонуле у дубоку кризу, касније епохе препознаваће га као црног мага, који ће тако надахнути и Кристофера Марлоуа и Гетеа за лик Фауста.
Агрипа јесте био (неуспели) реформатор хришћанства, но уједно и највећи ренесансни теоретичар магије. Од њега је потекло капитално дело „Три књиге о окултној филозофији”, својеврсна енциклопедија магије која ће остварити снажан утицај на езотеријске токове свих каснијих епоха. У излагању и разговору бавимо се питањима на који начин Агрипа настоји да повеже те две упадљиво различите, па и супротстављене стране своје мисли, да ли их је уопште могуће повезати, као и од какве је важности тај проблем у савремено доба.
Учествује: др Ноел Путник, научни сарадник на Етнографском институту САНУ
Слободан улаз