Трибина „Корнелије Агрипа – маг или хришћанин?” нам је кроз инспиративно излагање др Ноела Путника, научног сарадника на Етнографском институту САНУ и садржајан разговор са њим приближила дело личности о којој се не говори много на нашим просторима, али чије дело представља „лакмус-папир” за разумевање ренесансног хуманизма. Агрипа је интригантан и као најзначајнији ренесансни теоретичар магије и окултизма, а у сврху схватања Агрипине мисли указано је на утицаје неоплатонизма, библијског хуманизма и античког херметизма. Направљен је осврт на комсологију према којој космос настаје еманацијом Једног, Божијег бића, и јесте жив, хармонизован, хијерархијски устројен, са свеопштом повезаношћу и законом коресподенције као битним својственостима. Др Путник објаснио је шта у таквом схватању космоса значи пут надоле (еманиција), а шта пут нагоре (апотеоза) која је и циљ магије. Како је истакнуто, према Агрипи је магија компатибилна са религијом, представља најсветију филозофију и чува трагове древних откровења. Представљен је Агрипин троделни систем магије, при чему је акценат стављен на ритуалну магију (теугрију) као начину постизања апотеозе. Говорило се и о човеку као микрокозму, о троделној подели на душу, дух и тело, као и о „три дела душе” (mens, ratio i idolum). Пажња је посвећена и природи гнозе, личном, изненадном и надразумском познању божанског, што представља нешто потпупно другачије од онога што је заговарала схоластика. Бавили смо се и питањем како из хришћанске перспективе изгледа инсистирање на свесном напору и личној иницијативи, на личном откровењу које се постиже током живота, као и поређењем неоплатонско-херметичке и парадигме св. Павла када је реч о преобраћају и спасењу. Као врло релевантна истакнута је идеја о континуитету езотеријске Традиције коју хришћанство не негира већ је потврђује и реафирмише.
27. април 2026.
