У склопу предавања „Иза границе људскости у средњем веку: од европске концепције дивљег човека до трансхумантних сточара Балкана” др Моника Милосављевић, археолог и професор на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, указала је кроз занимљиво и илустративним материјалом праћено излагање на средњи век као значајно и богато, а неретко потцењивано поље истраживања, и на његову релевантност као извора за проучавање идентитских питања, питања људскости, односно граница одређивања онога што се сматра људскошћу, као и представа о дивљем човеку које су биле у центру пажње током програма и које су везане за фобије средњовековног друштва. Спој људских и животињских црта, тело покривено длаком, тољага, батина или грана као атрибут, лудило и амнезија, повезиване су са дивљим човеком. Др Милосављевић бавила се и питањем да ли се ради о реалним категоријама или имагинарној конструкцији, а карактеризација дивљег човека употпуњена је позивањем на атничку и библијску традицију, при чему је скренута пажња на то да се не ради о искључиво негативној конотацији. Дивљи човек представљен је и као опоненет средњовековном витезу, а његово „одивљавање” као процес коме подлежу и витезови приказано је као одлазак из урбаног насеља у шуму као станиште слободно од друштвених норми. Током предавања указано је на карактеризацију других након географских открића од стране Европљана, односно на дефинисање идентитета европског човека у односу на „друге”, на нижем цивилизацијском ступњу или пак нецивилизоване, којима су одрицане људске особине, и на подстицајност таквих представа за изградњу колонијалног дискусрса и саму колонизацију, што је нашло упоришта и у науци. Предавање је обогаћено тематским блоком посвећеном полуномадским сточарима на Балкану (Власима/власима)који су провокативна тема за археолошка и историјска истаживања, њиховом улогом у друштвеном и привредном животу, катунима као недовољно истраженим феноменима у археологији.
18. јун 2026.